<body>

05.03.2008.

Propustas

Zar propustam bilo sta ako mi je preci taj neko koji ce biti uz mene i kad budem plakala? Zar propustam bilo sta ako mi je preci taj neko koji ce me uhvati kad padam, kuvati mi caj kad sam bolesna i drzati mi ruku kad se bojim? Zar treba da mi bude zao to sto sam srecna u vezi i sto mi to niko ne veruje iako se nikoga ne tice? Zar treba da mi bude krivo sto me prozivaju kako nikad nisam s njima kad je dobro ako je meni najlepse kad legnem u krevet i moj neko mene mazi? I da li ja imam neka pogresna, neka nezrela shvatanja ako drzim do svoje veze, ma koliko god teska bila, jer znam da se isplati? Da li je greh boriti se za svoju vezu i onda kad vremena nisu ofarbana u roza boji vec kad je sve i tmurno i zalosno? Zar je naopako voleti nekog svom silom iako se s tvojim nekim vise svadjas neg volis? A sta li to propustam ako nisam s njima? Lezem li sama u krevet? Ne. Uvek imam mog nekog ko me ceka kuci kad izadjem. I normalno da mi nije potrebno svaki vikend da izadjem, jer ja u izlascima nikog vise ne trebam da trazim jer sam nasla svog nekog kojeg volim prkos svim njegovim manama. Moj neko ko me voli prkos svih mojih mana jer daleko od toga da sam jednostavna osoba s kojom je lako ziveti. Propustam li da me boli stomak od smeha? Pa i ne bas, jer on uspe da me zasmeje jednom jedinom recenicom, ume da lupeta dok mi ne zavrti u glavi od smeha. Naravno da mi je potrebno drustvo. Naravno da su mi potrebni svi oni. Naravno da ih volim. Ali zar oni ne shvataju da ja imam svoju vezu i da sam srecna? Zar ne shvataju da se moj svet vrti oko njega a ne oko pijanki? A skoro da vise i ne pijancim jer mi nije potrebno da bi bila u top formi. Koliko se ja razlikujem od njih? I jesam li dovoljno jaka da ostanem ja, prkos tim razlikama medju nama? Ja znam ko sam i ne trazim da budem shvacena. Jer ja sam ja, i ako sam nekad nezrela, iako sam nekad glupa, iako sam nekome naivna. Ja ipak imam svoje ja. I uopste mi nije potrebno da me shvati bilo ko. Jer ja volim, ja zivim, ja postojim. I nek puknu svi, kad me on uhvati za ruku, privuce k sebi i poljubi u razdeljak. Nek puknu svi, jer ja znam da sam srecna

30.03.2007.

Tu noc kad sam otisla...

Secam se kao juce da je bilo. One noci kad se desila ona stvar. One noci kad je nasoj prici dosao kraj i kad sam ja okrenula ledja i otisla pogresnim putem. Secam se svake reci, secam se i suza i lupanja srca. Secam se kako si tako olako pristao na sve i rekao "Da". Tek sinoc sam saznala da si posle onog "Da" rekao reci volim te. Znam da si me voleo. Mozda si me vise voleo nego ikad iko. Mozda si me bas ti voleo onoliko koliko nije normalno, da se od ljubavi cepa srce.

Zar tebi niko nije rekao da ne valja toliko voleti? Zar ti niko nije rekao da je ljubav povezana sa bolom? Zar tebi niko nije rekao da tom merom kojom ti volis, na kraju uvek budes povredjen? Toliko voleti nije dobro. Nije zdravo. Nije pametno. A ipak si voleo... I sta sad? Sad kad smo stranci jedno drugom, reci mi, da li ces ikad vise voleti jednu osobu koliko si mene voleo? Jedino ti to znas. Nadam se da hoces i da ce ta osoba znati da ceni to sto ima s tobom. Nek ceni bar neko ako vec nisam mogla ja...

Ne, nije ni meni niko nije rekao da ne valja toliko voleti. I niko mi nije rekao da je ljubav povezana bolom. I niko mi nije rekao da tom merom kojom sad ja tebe volim na kraju uvek budem povredjena. Nije mi niko rekao da toliko voleti nije dobro. I niko mi nije rekao da to nije zdravo. A kamoli da nije pametno... Naucila sam sve sama. Znam da ne valja, znam da nije dobro, znam da boli.... Znam ja sve to. Al ipak, ja nisam kao ti. Ne mogu ja prestati da te volim nakon par meseci... Jer... Ipak sam ja zavolela tebe kao osobu i znam kakav si i sta si. Znam i cenim to. Znam i volim te.

...i gledam kako mi kroz prste klizis dan po dan...

28.03.2007.

I kao da je bilo nekad....

...nikad neces saznati...
...da ja nisam tvoja oluja...
.... da nisam cak ni vetar.....
...da nisam tvoj heroj...
.... da sam u dusi jos devojcica...

I kao da je bilo nekad... Ti i ja, dva tela jedan um. I kao da je bilo nekad, kad sam prvi put cula tvoj glas, nervozan si bio zato sto sam te zvala. I kao da je bilo nekad... Brojala sam zvezde i uvek sam izabrala onu najlepsu i nazvala je tvojim imenom. I kao da je bilo nekad... viljuskovic i mijuskovic. I kao da je bilo nekad... neke odvratne slike posle kojih bi te svaka normalna osoba blokirala. I kao da je bilo nekad... jedne lazanje, crvena slova. I kao da je bilo nekad... jedan freestyle kad smo se upoznali. I kao da je bilo nekad....

Nekad si me voleo, kako ti kazes. A ja nisam znala to da cenim. Sutnula sam te ko posledji dronjak. Nisam znala da te cenim. I danas kazem da nam mozda nije bilo sudjeno. Nije nam se dalo. Nisi bio za mene. Ja nisam bila za tebe. Nismo bili jedno za drugo. Bog ce znati zasto. Gledam zaljubljene kako se grle i pitam se da li bi i ti mene tako grlio? Jel bi i ti mene tako ljubio u celo? Jel bi?

A kad bi spavao samnom? Jel bi bio nezan? Jel bi me mazio po celom telu celu noc pazio? Jel bi me gledao dok spavam? Jel bi me ljubio tamo gde najvise volim dok sanjam? Jel bi me mazio po kosi? Jel bi mi ljubio nosic? Jel bi se mozda ponovo zaljubio u mene? Jel bi???

Ne. Da. Ne znam. Verovatno bi. A mozda i ne bi.

Volim te. Volim te kao prvi dan kad smo se sreli. Volim te.
Ali ti ne shvatas. Tebe ne tangira.

Ja te volim. Ti si voljen.
Ali sta je samnom?


Stariji postovi

;
Wish It Was All That Easy.>