<body>

30.03.2007.

Tu noc kad sam otisla...

Secam se kao juce da je bilo. One noci kad se desila ona stvar. One noci kad je nasoj prici dosao kraj i kad sam ja okrenula ledja i otisla pogresnim putem. Secam se svake reci, secam se i suza i lupanja srca. Secam se kako si tako olako pristao na sve i rekao "Da". Tek sinoc sam saznala da si posle onog "Da" rekao reci volim te. Znam da si me voleo. Mozda si me vise voleo nego ikad iko. Mozda si me bas ti voleo onoliko koliko nije normalno, da se od ljubavi cepa srce.

Zar tebi niko nije rekao da ne valja toliko voleti? Zar ti niko nije rekao da je ljubav povezana sa bolom? Zar tebi niko nije rekao da tom merom kojom ti volis, na kraju uvek budes povredjen? Toliko voleti nije dobro. Nije zdravo. Nije pametno. A ipak si voleo... I sta sad? Sad kad smo stranci jedno drugom, reci mi, da li ces ikad vise voleti jednu osobu koliko si mene voleo? Jedino ti to znas. Nadam se da hoces i da ce ta osoba znati da ceni to sto ima s tobom. Nek ceni bar neko ako vec nisam mogla ja...

Ne, nije ni meni niko nije rekao da ne valja toliko voleti. I niko mi nije rekao da je ljubav povezana bolom. I niko mi nije rekao da tom merom kojom sad ja tebe volim na kraju uvek budem povredjena. Nije mi niko rekao da toliko voleti nije dobro. I niko mi nije rekao da to nije zdravo. A kamoli da nije pametno... Naucila sam sve sama. Znam da ne valja, znam da nije dobro, znam da boli.... Znam ja sve to. Al ipak, ja nisam kao ti. Ne mogu ja prestati da te volim nakon par meseci... Jer... Ipak sam ja zavolela tebe kao osobu i znam kakav si i sta si. Znam i cenim to. Znam i volim te.

...i gledam kako mi kroz prste klizis dan po dan...

;
Wish It Was All That Easy.>