<body>

25.03.2007.

Ljubomora...

Da li te volim?
Da.

Da li te zelim?
Da.

Da li te trebam?
Da.

Da li zelim da me ljubis?
Da.

Da li zelim da zaspim uz tebe?
Uvek.

Da li zelim da budes samo moj?
Da.

Da li sam ikad bila ljubomorna?
Ne.

Jesam li sad?
Da.

Zasto?
Ne znam.

Ali znam samo da te volim, vise nego zivot svoj. Da te zelim za kao debelo dete sto zeli cokoladni kolac.Trebam te kao Michael Jacksonu hit. Zelim da te ljubim dok ne svane zora. Zelim da osetim dah tvoj pre nego sto utonem u san. Zelim iz tvojih usta da cujem reci *Ti si samo moja*. Ljubomorna sam na sve tvoje KOOJE... (:

*Ti si samo moja* ipak lepse zvuci nego *jednostavno moja Mici*...

Zar ne????

24.03.2007.

Volim te ne volim....

Ja stvarno ne znam sta ce biti od nas. Jer danas me volis a sutra ne. Danas sam ti drugarica, sutra sam ti draga a prekosutra me volis. Zbunjujes me iz dana u dan sve vise. Kazes mi da ti nisam drugarica. A nisam ti ni devojka. Znaci nesto izmedju sam ti. Ali ni to izmedju nisam, jer sam ja svesna da tebe isuvise koci da bi bio ikad samnom. I onda na kraju kad te pitam: Sta ti znacim ja? Kazes da sam "Jednostavno tvoja Mici"....

Ali veruj mi, to i nije toliko jednostavno. Ne zelim da budem nesto izmedju. Ne zelim da budem jednostavna. Zelim da budem tvoja il eto da ne budem. Ne zelim da budem nesto izdmedju! Nesto izmedju meni nije dovoljno! Mozes reci da nije lako zadovoljiti me i da imam neke ekstra posebne zelje... Ali bar znam sta hocu: Zelim biti samo tvoja. "Nesto izmedju" nije za mene! Nikad nikome nisam htela da budem "Nesto izdmedju" jer ono "nesto izmedju" cesto postane "NISTA izdmedju"... I onda kad se zamislim i skontam da za pa meseci mogu da ti budem ono "nista izmedju", uhvati me panika. Razumes li ti da ja jednostavno nisam za to? Odluci se da li zelis da ti budem drugarica ili devojka?

I polako prestajem da se nadam. Polako me optimizam napusta i sve cesce shvatam kako mi trebas ali da te nikada nece biti kraj mene pa gledam neke druge momke. I svi su lepi, ma svi su carevi, al u nijednom ne vidim tebe. Svi su mi nekako glupi i sugavi. Ni s jednim se ne bih osecala onoliko sigurno koliko s tobom... Nijedan nije kao ti i svesna sam toga. I znam da s tobom mogu imati ono sto s nijednim drugim. I shvatam da ni to s tobom ne bi bilo lako eto zbog par stvari koje jednostavno ne mozemo promeniti i ceo tvoj zivot su tu. Ali meni to ni najmanje ne smeta. Ne brine me to sto bi celog zivota bio zavisan od pomoci. Ja volim pomagati drugima. I to sto si jednom nagovestio da nemas nista da mi pruzis: ja ne trazim puno. Ne treba mi nista materijalno, za materijalno se uvek sama mogu izboriti. Ne trebaju mi bele ladje i brza kola, ne trebaju mi brilijanti i dijamanti, ne trebaju mi skupa letovanja... Ne trazim ja mnogo. Ne trazim nista sto nije realno.

Trazim da budem voljena s tvoje strane. Jer ti si poseban. Ti si jedinstven. Mogu se zakleti da si ti jedini decko kojem bi ja verovala 101%, jedini koji nikad devojku svoju ne bi povredio ni slucajno a ni namerno. S tobom se ne moze svadjati, s tobom se sve mirno moze resiti. S tobom nema galame, nikad se ne bi drao na devojku a i nikad ne bi doveo ni nju u toliki bes da ona pocne da se dere. I sto je jos jako bitno: nikad ne bi prevario. I ako mi sad neko kaze da to nije istina, da ne postoji muskarac koji nikad ne bi prevario svoju devojku onda mogu bez oklevanja reci da nije upoznao tebe. Ti znas da cenis ono sto imas i kad volis, volis svim srcem i ne zaboravljas nista. S tobom je sigurnost. S tobom je ljubav. I iskren si, nikad me ne bi slagao... I kao sto rekoh, nikad me ne bi povredio.

Znam da nikad neces biti moj. Prosli su moji vozovi. Al ipak, sve bi bilo sve drukcije da nisam... da nije... da nismo.......... Jednostavno drukcije. Al nije. I nikad nece biti. Nikada se necu naci u tvom zagrljaju i nikad me neces privuci k sebi. Nikada. I dok pisem ove reci, dok sve ovo moje srce meni diktira, suze mi teku i ne mogu da shvatim koliko sudbina ponekad zna biti surova. Nikada.

I dalje ti zelim svu srecu ovog sveta, zelim da znas da cu uvek za tebe biti tu i da cu jednog dana uspeti da prestanem da te volim i da cu jednog dana uspeti da te gledam kao druga.


Znam da nisam donio ti mnogo
djelila si samnom samo sram
ti si bila dukat na dnu rijeke
a ja mahalas razigran
Ti si bila du i kad bio sam sjena
u mom ludom moru cvrsta stijena
bila si put za bezbrizne dane

za sigurna vremena.......

21.03.2007.

Jos sam tu...

Nesto sam u bedaku ovih dana. Zasto? Imam dva, ne u stvari tri dobra razloga. Al aje prvo o lepsim stvarima.

Vratila se ona stara ja: radim, zaradjujem, uzivam. Treba sad da se selim u svoj stan pa sad trazim svaki dan neke stanove po netu i to. Radim u jednoj ogromnoj firmi u administraciji i super mi ide. Predlozili su mi visu ekonomsku koja ovde kosta 25 soma i platice mi sve ako ostanem 5 godina u toj firmi. Eto, pa vi cestitajte.

Smrsala sam 16 kila al me sad nesto koci dijeta, nervozna sam pa ne mogu da drzim dijetu i ista sam Bridget Jones, samo jedem cokoladu...

Sredila sam fakticki sve. Al jedna stvar je ostala jos uvek neresena. Jedna stvar u mom zivotu me jos uvek kopka.. Ti, zivote moj. Posle svega kad cujem osmeh tvoj, zaledi se nesto duboko u meni. Stegne mi srce kad vidim da si tu, kad mi se javis. Slusam neke srceparajuce pesme, slusam sve sto bi me podsetilo na tebe. Svaki trenutak mi se motas po glavi i onda se pitam: zasto sam morala da pogresim? Verovatno je to neka visa sila, a mozda i ne. Mozda je tako trebalo da bude. Mozda nam nije bilo sudjeno. Jednostavno nije nam se dalo. Iz kojih kod razloga.

Al sto bi rekli ovi iz pesama: odneo si sa sobom vagon srece i punu sobu ljubavi. Odneo si sa sobom i sva moja proleca. Odneo si i ne maris. Mozda i maris, ali mi to nikad ne bi smeo priznati. Ne, ne mozes vise da me volis, previse sam te povredila za tako nesto. Svesna sam toga. Ali proslost se menjati ne moze. Znam da mozes oprostiti, oprostio si. Ali ne mozes i zaboraviti. Ma koliko god se trudio, preko neke stvari jednostavno ne mozes da predjes. A i zasto bi? Da si ti meni ucinio ono sto sam ja tebi, nikad ti se vise ne bih obratila. Ali ti si se meni ipak prvi ponovo javio. Napisao si samo poruku "Mici..." i ja sam znala da si ti.. Znala sam oduvek da imas veliko srce i da te ne zasluzujem. Ja sam previse pokvarena. Znas ono, ti nosis onaj krug vis' glave sto imaju andjeli a ja one djavolske rogove. I sad ces se smejati kad ovako nesto kazem, al znamo oboje da je to istina. Nikad te nisam zasluzivala. Ti zasluzujes osobu koja ce biti bolja prema tebi i zato ti nikad necu reci sta zaista osecam prema tebi. Ne, ne moras ti sve da znas. A i da saznas, ne verujem da bi ista promenilo. Samo bi nam otezilo situaciju. Ma, ne zelim vise razmisljati o tome. Ne zelim vise razmisljati o tebi. Zelim samo jos da zivim na miru i da vise ne mislim na tebe. Da te izbrisem iz svog srca. Da jednostavno povucem crticu hemijskom ili da uzmem gumicu za brisanje i kazem "vidi, nema ga vise"...

Ali ne, nije to igra.

Ti si tu, duboko u meni gde te nikad niko nece naci.


Noviji postovi |

;
Wish It Was All That Easy.>